Bio je malo bez veze. Pitao me je odakle sam, a rekoh iz pčm. Kratko
je prokomentarisao: -Jaštaje.
Ja rekoh: -Lijepo vrijeme.
On mudro odgovori:- Jaštaje.
Kažem mu: – Da odemo negdje na pivu.
Složio se: – Jašta je.
Dok smo pijuckali, neko tom mudracu reče:- Bježi više sa tim svojim
-jaštaje- neka ga nosi đavo.
On odbrusi: – I veliš, đavo, bjež’ nos’ te đavo.
Taj Neko dobaci: – Neka te nosi dobrina.
Premudri se nije dao: – I, veliš, dobrina, bjež’ nos’ te dobrina.
U novinama sam čitao Crnu hroniku. Neko je sjekirom ubio babu.
Jaštaje zaključi: – I, veliš, babu.
I, tako, sve mu je bilo – jaštaje, dobrina i veliš đavo.Mislim da se sjajno
zezao.
