Pisao sam jednom kako sam bio Sirano. Stvar se vraća. Sada radimo zajedno srijedom. Jučer smo opet radili zajedno. Da se ne fasulamo, godi mi taj pogled srne. Mislim da je još sa glavatim. Jure je i drugi tipovi. Riba je, jebi ga. Priča mi da se takmičila u nekakvim plesovima na evropskom nivou i…
Jednom je Brega, otprilike, rekao: “Najviše mi smeta kad dobra riba voda kretena.” Moj Brega, ne bi ona njega vodala da kreten nema zlatnu žilu. Zaṣ̌to onda pametne žene vodaju kretene? Razlog je sličan: opet se uhvatilo zlatne žile. Uspješnima i pametnima treba nešto drugo, a ne pamet. Kreteni su tražena roba. To bi se…
Od gorkih napoja konzumirao se pelinkovac, jagrmajstr, nekakav fernet štok te gomila nagorkih piva. Ko nije probao, ne zna šta je izgubio. Bože sačuvaj, ne nagovaram. Svakom njegovo. Ali kako je gorak ovaj čaj od artičoke, to je zajebalo sve tekućine svijeta. Kažu da je zdrav. I neka mi neko kaže da život zdravih ljudi…
Bila jednom jedna baka, pa na lotu dobola 100 miliona dolara. Zivjela je sama, vozila starog forda i išla u džamiju, pardon, crkvu. Odjednom, sjatila se brojna rodbina. Baka nije imala pojma da ima tako mnogo rođaka. Svi su bili sretni, čekajući da im pokloni po gutu love. Dobrodušna baka, kao sve bake, pogledala ih…
Nema treće. Možete da se farbate koliko hoćete, to je samo varka. Džaba tetovaže, džaba ‘vakav ‘nakav namještaj, naprćene usne i pogled iz snova. Džaba opaljena pleća, dekolte i vireći guzovi. Ako vas nisu jurili od puberteta do fakulteta, piši, propalo. Nije loše picnuti se za vlastiti ćejf. Možda se, ipak, neko zajebe. Kome godi…
Šta te briga kako drugi izgledaju, šta jedu, slušaju, čitaju. Ne prelazi granicu bez poziva. Sve dok svojom slobodom ne ugroziš slobodu drugog, i ti si slobodan. Pokušaš li se nametniti, zakoračio si u provaliju. Samo je budala uvijek u pravu. Nema napretka bez sumnje. Prihvatanje može biti samo obostrano. Sve ostalo osuđeno je na…
Pade mi na pamet jedna stara pjesma. Ide otprilike ovako. “Imaš oči zavodničke ali nikom ne daš šansu.” Dalje ne pamtim.
Bio je jedan tip, totalno opičen. Pisao je tako mahnite priče i pjesme, da mu niko nije htio da objavi. Imao je čak naslov za svoju zbirku poezije: “Moje pjesme, nekoliko.” Naslov je bio toliko originalan i nenadjebiv, da sam htio nazvati svoju knjigu: “Moje pice, nekoliko.” Ðoniti nešto tako unikatno i nesvakidašnje, bio bi…
Dijete u nama je radoznalo. Ništa ne zna, ništa vidjelo, ništa čulo, ništa osjetilo. Što više znamo, sve manje smo bezbrižniji. Ni oni što doguraju najdalje, ne znaju šta ima iza horizonta. I tu nije kraj. Kao da betonirate livadu. Trava će, kad tad, probiti ploču i nastaviti da raste. Dakle: “Čemu patnja, čemu suze…”…
Imao sam dva kafanska druga, Krizu i Jezu. Kriza je radio u kotlovnici, ali je bio strahobalno načitan. Jeza je bio sitni jalijaš, jedva završio osnovnu. Pomenusmo jednom Dostojevskog, kad Jeza kaže: “Ih, ja sam njega čit'o.” Šok i vjeverica: “Ti čit'o!? Šta si čit'o?” Kaže: “Kockara.” Sad je proradio crv sumnje: “A što baš…